PREHLADA – ŠTA JE TO?

Iako svi znamo kako izgleda, prava definicija ovog stanja nije jednostavna. Obično se misli na kratkotrajno, akutno oboljenje u kome dominiraju zapušenost i curenje nosa. Dete se žali na glavobolju i malaksalost. Bol u grlu je u vidu grebanja koje se pojačava pri gutanju. Grlo je blago do umereno crveno, limfne žlezde na vratu blago uvećane. Bolest traje nekoliko dana, a suvi kašalj može da potraje i nekoliko nedelja. Izazivači pripadaju grupi rino virusa. Lečenje je simptomatsko: toaleta nosa, kapi za nos, snižavanje temperature i dosta toplih napitaka. Bolest je znatno češća zimi i među decom koja su u kolektivu.

STREPTOKOKNI TONZILITIS – GNOJNA ANGINA

To je zapaljenje grla praćeno pojavom naslaga gnoja na krajnicima. Bolest je retka u prve tri godine života. Počinje naglo – skokom temperature, glavoboljom, povraćanjem, bolom u trbuhu i otokom limfnih žlezda na vratu. Gušobolja je prisutna, ali ne mora da bude izražena. Ždrelo je izuzetno crveno, uz pojavu gnojnih čepova na krajnicima. Izazivač je beta hemolitički streptokok grupe A. U praksi se lečenje započinje i pre dokazivanja uzročnika brisom, na osnovu kliničke slike. Zbog mogućih posledica (reumatske groznice, poststreptokoknog nefritisa), antibiotici se daju u odgovarajućoj dozi u obaveznom trajanju do deset dana. Dokazivanje streptokoka u brisu ždrela nije uvek i potvrda sklonosti ka oboljevanju, ni posledicama, postoji veliki procenat zdravih kliconoša koji nikada ne obole od streptokoknih bolesti, niti predstavljaju opasnost ostalu decu u kolektivu. Zato se kliconoše i ne leče, leče se samo deca koja imaju ispoljenu bolest koja može, a i ne mora biti potvrđena brisom ždrela.

ŠARLAH-JEDINA BAKTERIJSKA OSIPNA GROZNICA

Ova bolest je takođe izazvana beta hemolitičkim streptokokom grupe A, koji luči eritrogene toksine koji izazivaju pojavu karakteristične ospe. Inkubacija je do sedam dana, a potom se javlja visoka temperatura, povraćanje, glavobolja i gušobolja. U drugom danu se pojavljuje sitna ospa, koža je „kao suncem opaljena“. Sluzokoža ždrela i krajnika je izrazito crvena – „plameno crveno grlo“. Jezik je u početku obložen (beo), a kasnije postaje „malinast“. Krajem prve nedelje bolesti, počinje ljuštenje kože, koje je najizraženije po dlanovima i tabanima. Lečenje je uspešno penicilinskim preparatima.

Kao i kod svake streptokokne infekcije, dete mora da bude pod nadzorom pedijatra u narednih nekoliko nedelja kako bi se prepoznala pojava komplikacija na zglobovima ili bubrezima, koje su danas, uz upotrebu moćnih antibiotika zaista retke. Infektivna mononukleoza-nekada „bolest poljupca“ kod adolescenata, danas i kod male dece. Izaziva je Epstein Barr virus, koji pripada herpes virusima. Glavni simptomi su: gušobolja, izraziti otok limfnih žlezda, uvećanje jetre i slezine, povišena temperatura. Bolest može da prođe kao laka infekcija sa gušoboljom ili da izazove poremećaj opšteg stanja koji zahteva bolničko lečenje.

Gušobolja je izražena, gutanje otežano i bolno, krajnici su prekriveni beličasto-zelenkastim naslagama koje u teškim slučajevima otežavaju disanje. Virus zahvata sva limfna tkiva – obavezno je praćenje stepena uvećanja jetre i slezine. Može da se javi i ospa, koja liči na šarlahnu ospu, naročito kod dece kojoj je u terapiju uveden antibiotik. S obzirom na virusnu etiologiju, lečenje je simptomatsko – mirovanje, dijeta. Komplikacije infektivne mononukleoze danas su retke.

VIRUSNE UPALE GRLA - NAJBOLNIJE I NAJČEŠĆE

‍Javljaju se kod dece svih uzrasta. Adeno virusi izazivaju bolest koja veoma liči na streptokoknu anginu (čak i sa pojavom gnoja na krajnicima), pa je razlikovanje ove dve bolesti teško. Herpesne angine karakteriše pojava sitnih plikova po ždrelu koji su bolni, pa uz povišenu temperaturu koja traje i do sedam dana, izazivaju zabrinutost roditelja. Različite vrste virusa mogu izazvati bolesti koje veoma liče na infektivnu mononukleozu, pa se tada postavlja dijagnoza mononukleoznog sindroma. Gušobolja se javlja i u toku dečjih zaraznih bolesti – ovčijih bogilja, malih bogilja, gripa i ne zahteva posebno lečenje.

GUŠOBOLJA – RAZLOG ZA ZABRINUTOST RODITELJA?

Svaki virus koji zahvata sluzokožu nosa, zahvatiće i sluzokožu usne duplje i ždrela. Uz zapušen nosić i disanje na usta, suši se sluzokoža ždrela – eto razloga za suvo i nadraženo grlo i kašalj. Detetu treba pomoći da nesmetano diše na nos čišćenjem nosa i, u dogovoru sa pedijatrom, upotrebom kapi za nos. Dosta toplih napitaka i odgovarajuća kašasta hrana koja se lako guta, pomoći će malom bolesniku da brže ozdravi. Na našem tržištu postoje i preparati na biljnoj osnovi, sa pogodnim aplikatorom, koji se mogu naneti na bolno ždrelo, koji smanjuju bol i ubrzavaju obnavljanje sluzokože.

GUŠOBOLJA – RAZLOG ZA ZABRINUTOST PEDIJATRA?

Pedijatri iz iskustva znaju da jak bol u grlu nije uvek znak ozbiljne bakterijske infekcije koju treba lečiti antibioticima. Pravilno uzeta anamneza i dobar klinički pregled, obezbeđuju pravu dijagnozu. Ukoliko je u pitanju streptokokna infekcija, ona se mora lečiti antibioticima u odgovarajućoj dozi i dovoljno dugo. Komplikovani slučajevi zahtevaju praćenje opšteg stanja i biohemijskih analiza, održavanje prohodnosti disajnih puteva, obično u bolničkim uslovima. Srećom, najveći broj gušobolja je virusne prirode, što se najlakše prepoznaje po udruženoj pojavi kijavice i kašlja.Hladni dani i boravak u kolektivu pogoduju širenju ovih virusa među decom i povećavaju učestalost poseta pedijatru. I ovom prilikom treba naglasiti neophodnu racionalnost u primeni antibiotika u pedijatrijskoj praksi, zbog sve veće pojave otpornosti bakterija na njih.

‍