Kuk je najveći zglob u telu – u njemu se spajaju karlica i butna kost. Ovaj zglob složene strukture trpi veliko opterećenje celog života, pa je neophodno da bude pravilno razvijen pre nego što dete prohoda. U razvojnom poremećaju kuka postoji plitka zglobna čašica u karličnoj kosti i labavost zglobne kapsule i pratećih ligamenata. Glava butne kosti ne može da se smesti u svoje ležište, pa promeni položaj i nađe se delimično ili potpuno izvan čašice – zato se ranije koristio izraz „urođeno iščašenje kuka“.
Uzrok nastanka ovog poremećaja nije dovoljno poznat. Glavni faktori rizika su: nasleđe, mala količina plodove vode, karlični porođaj, blizanačka trudnoća i postojanje udruženih anomalija stopala ili vrata (torticolis). Zbog toga je ciljani razgovor sa majkom o toku trudnoće , porođaju i naslednim bolestima u porodici oba roditelja bitan za dijagnozu. Kliničkim pregledom se traži asimetrija zglobova kuka ili kožnih brazdi na nogama, otežano širenje butina iz kuka ka spolja (ograničena abdukcija), labavost ili nestabilnost u zglobu kuka.
Ultrazvučni pregled kukova je neškodljiva metoda kojom se prati razvijenost karlične čašice i položaj glave butne kosti u njoj. Ukoliko postoji neki od kliničkih znakova, uz pozitivne faktore rizika, prvi pregled se obavlja u porodilištu. Ultrazvučni pregled je ušao u rutinsku dijagnostiku u domovima zdravlja- skrining na razvojni poremećaj kuka se obavi kod najvećeg broja dece do trećeg meseca života. Bez obzira na uredan ultrazvučni nalaz obavezan je klinički pregled kukova pri svakom sistematskom pregledu u savetovalištu. Svaka promena u izgledu ili pokretljivosti ovih zglobova zahteva kontrolni ultrazvuk i/ili konsultaciju ortopeda.
ŠIROK POVOJ-DA ILI NE?
Kod nas su još uvek podeljena mišljenja da li je širok povoj prevaziđen. Ranije se primenjivalo „kifla“ povijanje-beba se povijala čvrsto, sa ispruženim rukama i nogama uz telo. Kod širokog povoja, umetnute pelene između nogu drže glavu butne kosti tako da pravilno naleže. Široki povoj nije metod lečenja-to je preventivna mera da se kukovi pravilno razvijaju. Ovakvo povijanje nije obavezno (što pokazuje praksa drugih zemalja), ali stvara optimalne uslove za pravilan razvoj i kod nas se savetuje do prvog ultrazvučnog pregleda u trećem mesecu. Ne preporučuje se prerano stavljanje bebe u šetalicu, niti cupkanje na ispruženim nogama do spontanog oslonca na noge posle devetog meseca.
Cilj lečenja je uspostavljanje i održavanje pravilnog položaja u zglobu, kako bi se kuk pravilno razvio. Ukoliko postoji sumnja da se kuk nepravilno razvija, dete se upućuje kod ortopeda koji se odlučuje za metod daljeg lečenja. Najčešće se koristi posebno pomagalo – Pavlikovi remenčići. Kukovi se fiksiraju u raširenom položaju i na svakoj kontroli se kaiševi otpuštaju i prilagođavaju rastu deteta, uz ultrazvučnu kontrolu. U težim slučajevima se koristi gipsana imobilizacija, a moguće je i operativno lečenje.
Vaše mišljenje nam je važno! Budite slobodni da sa nama podelite svoje sugestije, pohvale ili primedbe i tako nam pomognete da unapredimo naše usluge i na što bolji način odgovorimo na vaše potrebe.
Za sve hitne upite i pomoć, pozovite nas na broj telefona u nastavku. Naš tim će vam rado pomoći i pružiti sve informacije koje su vam potrebne.
