PRIRODNA ISHRANA – MAJČINO MLEKO
‍
Majčino mleko je idealna hrana koja je prirodno prilagođena potrebama odojčeta. Ono sadrži belenčevine, masti, ugljene hidrate, soli, vitamine i vodu u idealnom međusobnom odnosu. Volumen i sastav majčinog mleka variraju u prvih dvanaest nedelja posle porođaja. Prvo mleko koje se luči zove se kolostrum. Ono se stvara u malim količinama, ali je bogato belančevinama i vodom, što je usklađeno sa potrebama tek rođene bebe. Posle dve nedelje luči se prelazno, pa zrelo mleko. Belančevine majčinog mleka sadrže cistein, taurin i triptofan, aminokiseline važne za razvoj nervnog sistema. Nivo masti u majčinom mleku varira, one su u obliku sitnih kapljica koje se lakše vare i sadrže nezasićene masne kiseline. Dominantan ugljeni hidrat je laktoza. Gvožđa ima malo, ali se ono pet puta lakše apsorbuje nego iz druge hrane. Osim hranljive, majčino mleko ima i odbrambenu ulogu – sadrži antitela i odbrambene ćelije, pa deca koja sisaju imaju značajno manju sklonost prema infekcijama sistema za disanje i varenje, kao i prema alergijama na hranu.

DOJENJE – PRIRODNO NIJE UVEK I NAJLAKŠE...

Kao što se organizam žene priprema za začeće, trudnoću i porođaj, tako se i posle porođaja pokreće složen hormonski sistem koji uzrokuje stvaranje mleka u dojkama. Broj zdravih žena koje ne mogu da doje je zanemarljivo mali. Dojenje se ne savetuje samo u retkim situacijama kada bi dojenje otežalo osnovnu bolest majke ili se lekovi koje ona uzima izlučuju preko mleka. Iako prirodan, početak dojenja nije uvek lak. Prvo mleko – kolostrum, nadolazi u malim količinama, vodeno je, beba se često budi i plače, pa se porodica zabrine da je gladna. Dolazak novog člana porodice donese i poremećaj ustaljenih navika i nervozu. Stvara se začarani krug neiskustva i straha, odustaje se od dojenja i uvodi hranjenje na bočicu. Dojenje funkcioniše po sistemu ponude i potražnje – beba manje sisa, manje se mleka stvara u grudima. Vodena struktura kolostruma se tumači kao „nekvalitetno mleko“, što još više frustrira majku. Od siline nadolazećeg mleka, grudi postaju tople, tvrde i bolne. Može se javiti i povišena temperatura i prskotine na bradavicama. Dostupnost stručne pomoći jeste umirujuća, ali često nije od velike praktične pomoći. Danas se savetuje češće stavljanje novorođenčeta na grudi („dojenje na zahtev“), što olakšava pražnjenje grudi i upotpunjuje bliskost majke i bebe. Majku treba podsećati da je njeno mleko idealnog sastava, uvek je sterilno, ne zahteva nikakvu pripremu, beba ne može da se ugoji, to je jedina hrana koja bebi obezbeđuje odbranu protiv alergije i bolesti.

ISHRANA ADAPTIRANIM MLEČNIM FORMULAMA

U sada već davnoj prošlosti, za ishranu odojčeta umesto majčinog mleka se koristilo razblaženo kravlje mleko sa dodatkom šećera. Posle pronalaska mleka u prahu, počeo je intenzivan rad na tehnologiji približavanja (adaptaciji) kravljeg mleka majčinom mleku. Šezdesetih godina prošlog veka, tržište je preplavljeno adaptiranim mlekom, a dojenje se zadržalo samo u ruralnim sredinama. Hranjenje bebe na bočicu postalo je statusni simbol. Kratko porodiljsko odsustvo i veća zaposlenost žena, doprineli su ovom trendu. U vreme hranjenja, majku je mogla da zameni druga osoba, nije bilo problema sa uspostavljanjem dojenja, ni straha da li mleka ima dovoljno. Adaptirano mleko zaista spada u vrstu kompletne hrane – obezbeđuje sve hranljive sastojke u međusobnom odnosu koji je najsličniji sastavu majčinog mleka. Na žalost, ne sadrži antitela, ni ćelije odbrambenog sistema. Majka koja iz bilo kog razloga ne može da doji, ima na raspolaganju veliki broj osnovnih i specijalnih mlečnih formula, koji su jedina dozvoljena zamena za majčino mleko. Naravno, pravilna priprema obroka po uputstvu proizvođača i sterilnost postupka pripreme i hranjenja se podrazumevaju.

‍

ZADOVOLJNA MAJKA - USPEŠNO HRANJENJE

Nekada se dogodi da se majčino mleko ipak ne stvara u dovoljnoj količini. Majci se onda savetuje dohrana ili potpuna ishrana adaptiranim mlekom. Fiziološki je majčino mleko idealna hrana, ali je i adaptirano mleko kompletna hrana koja će bebi obezbediti odličnu osnovu za pravilan razvoj. Majci treba pružiti punu podršku, osloboditi je osećaja krivice, pa će ona uspostaviti topao kontakt sa svojim detetom, iako se hrani na bočicu. U hranjenju treba da uživaju i odojče i majka, samo tako se postavljaju zdrave osnove za emotivni razvoj deteta. Zadatak pedijatra je da savetuje prirodnu ishranu, ali i da proceni kada je i po dete i po majku hranjenje adaptiranim mlekom dobra zamena. Insistiranje na dojenju ( po svaku cenu), često ima u praksi potpuno suprotan ishod.

PODRŠKA DOJENJU - DOJENJE JE PONOVO U MODI‍

„Humano mleko je za ljudsko odojče, a kravlje za tele“, izrečeno je pre više od osamdeset godina, a obavezni slogan Svetske zdravstvene organizacije na komercijalnim preparatima mleka je „majčino mleko je najbolje“. Pedijatrijska praksa u svetu i kod nas priznaje neprikosnovenost kvaliteta majčinog mleka u odnosu na sve adaptirane mlečne formule. Svuda u svetu savetuje se maksimalna podrška majkama koje doje. Naš zdravstveni sistem je u skladu sa ovim naporima – omogućava da majka ostane na porodiljskom odsustvu do kraja prve godine života bebe. Razvija se patronažna služba koja obavezno obilazi porodilje i približava stručnu pomoć i probleme u praksi. Žene koje su već dojile retko dozvoljavaju da ih prvobitne teškoće obeshrabre. Ishrana majčinim mlekom je besplatno ulaganje u zadovoljstvo i zdravlje svakog deteta.